Свети великомученик и победоносац Георгије

Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије. Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у Православној Цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника.

Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање.

Израстао је у лепог, снажног и храброг младића, па су га као таквог узели у војску, где се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).

За време цара Диоклецијана организован је највећи прогон хришћана, 303. године, десети по реду. Видевши да је отпочело немилосрдно истребљавање хришћана по целој земљи, Георгије подели сва своја блага сиромашнима и ослободи своје робове. Исто уради и у Палестини, пустивши слуге, завешта сиромашнима имања и богатства.

Ђорђу је ово тешко пало и на једном сабору је говорио против оваквог односа против хришћана и о њиховом даљем прогону. Том приликом је изашао пред цара и одважно исповедио да је и сам хришћанин. Сав бесан, цар нареди војницима да га затворе у тамницу.

По царевом наређењу, војници су положили Георгија на земљу, забили му ноге у кладе, а на груди му поставили велики, тешки камен. Тако притиснут, у великим боловима, дочекао је јутро, када га је посетио цар, очекујући да ће после ових мука Георгије да се одрекне вере. Међутим, Георгије је јасно и гласно одбио да се одрекне своје вере. Цар тада нареди да се донесе велики точак за мучење, са даскама препуним великих ексера, удица, ножева, мачева. Везан за такав точак док се точак са њим окретао, то је трајало док му цело тело није било у ранама.

Са точка су га одвезали, мислећи да је мртав. Када су се уверили у супротно, цар нареди да Георгија закопају у негашени креч тако да му је само глава била ван земље, и тако га оставе три дана да сагори. Након три дана, када су га откопали – увидеше да је и даље жив. Мучења су, по наређењу цара, настављена. Цар одлучи да позове највећег мађионичара у царству, по имену Атанасије, и њиме савлада Георгија. Атанасије се одазва цару и припреми два напитка – један, од кога би Георгије требало да се покори цару, а други смртоносан. Цар нареди да силом напоје Георгија првим напитком, а пошто се Георгије није покорио, онда нареди да му се да и други, смртоносни напитак. Сви стадоше запањени када Георгије опет оста жив.

На савет неких дворана, цар је тражио од Георгија да се поклони пред кипом бога Аполона да би му поштедео живот. Силан свет се скупио у храму да види како ће Георгије да се одрекне Хришћанства. Он је пришао статуи Аполона и прекрстио је, нашта се статуа срушила, а са њом и све друге статуе у храму. Видевши то жена цара Диоклецијана, царица Александра викнула је: „И ја верујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу.“

Цар Диоклецијан најзад изда наређење да се одруби глава, и Георгију и царици Александри. Војници поведоше Георгија и Александру на губилиште, ван града. Малаксала и слаба царица Александра, на путу до места погубљења, замоли војнике да мало одмори и ту на губилишту издахну, пре посечења.

Стигавши на губилиште, Георгије стаде на одређено место и помоли се. А онда, Георгије положи своју главу, и би посечен дана 23. априла (тј. 6. маја по новом календару) 303. године. Према завештању тело Георгија пренето је у Лидију, а на његовом гробу касније је подигнута црква. По црквеном учењу 16. новембар је дан када је обновљен храм светог Великомученика Георгија у Лидији, где је положено његово тело – и Срби га прослављају као празник под именом Ђурђиц. Мало шта се, заиста поуздано, зна о његовом животу. У иконографији Православне цркве, Свети Георгије је још од 7. века приказиван као војник (без коња, у стојећем ставу) и са копљем или мачем.

Од 9. века се појављује још један приказ Светог Георгија – на коњу, у војводском оделу, како копљем убија аждају. Мало даље од њега стоји једна женска прилика у господском оделу. Сматра се да аждаја коју убија светац симболизује многобоштво. Жена која је на икони је царица Александра и она, како се верује, представља младу хришћанску цркву.

Приказ Светог Георгија који убија аждају је заснован на популарној легенди хришћанске митологије – “ Георгије и Аждаја“.

Забележена су бројна чуда која су се догодила на гробу светог Георгија као и његова бројна јављања у сну и на јави многима који су његову помоћ тражили. Култ Светог Георгија се зачео доста рано. На месту његовог гроба у Лидији, за време владавине цара Константина I (306-337), подигнут је храм њему посвећен. Током 4. века, култ Светог Георгија се из Палестине проширио на цело Источно Римско Царство. У 5. веку се култ овог свеца проширио и на Западно Римско Царство. 494. године, Георгије је проглашен за свеца, од стране Папе Геласијуса Првог (492-496). Храм Светог Георгија у Лидији је срушен 1010. године али су га Крсташи обновили. Године 1191. и током Трећег крсташког рата, храм је поново уништен, од стране исламских снага султана Саладина. После крсташких ратова у 12. веку, култ Светог Георгија је пренет у Енглеску. За време краља Едварда III од Енглеске, који је 1348. основао витешки ред Гартера, Свети Георгије је постао и заштитник Енглеске државе. Свети Георгије или на каталонском Сант Ђорди (катал. Sant Jordi), такође је светац заштитник шпанске аутономне покрајине Каталоније. Слави се по новом календару, 23. априла.

Веома је слављен код Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном). На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У нашем народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц. Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови. Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, итд. Нови Храм Светог Георгија је подигнут на месту старог 1872. године и постоји још увек.

Извор: спц.рс

Advertisements

Свечано Пасхално вечерње богослужење и четврта туцијада у Модричи

Најрадоснији и највећи празник Васкрс, и ове године у Модричи прослављен свечано и достојанствено.

У све три модричка храма служене су Свете Литургије у 5 часова ујутро, гдје је велики број вјерника приступио Светој тајни причешћа, након чега је прочитана васкршња посланице Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и свих архијереја наше Свете Цркве.

Већ четврту годину заредом што постаје традиција, служено је и Свечано пасхално вечерње богослужење, након чега је одржана и четврта туцијада, такмичење за најјаче и најљепше обојено јаје. У конкуренцији од 120 такмичара, побједник туцијаде је Милица Драгановић из Модриче, док је прво мјесто у избору за најљепше обојено јаје заузела Александра Јеремић из Модриче.

Радосни смо и захвални нашим парохијанима, који су и ове године дошли у великом броју, да радост празника заједнички подјелимо и са нестрпљењем дочекамо побједника туцијаде.

Архијерејски замјеник и намјесник модричко-градачачки, протојереј-ставрофор Јово Лакић, началствово је на Пасхалном вечерњем уз саслужење свештенства модричко-градачачког. И ове године читано је Свето јеванђеље на више свјетских језика, што је и карактеристика овог богослужења.

 

Литија улицама града

                 На Лазареву суботу (Врбица), 08. Априла 2017. године, вечерњу молитву празника Свечаног Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим (Цвијети), која је почела у 17.30 часова у храму Успења Пресвете Богородице у Модричи, служио је Његово Преосвештенство Господин Г. Хризостом, епископ зворничко-тузлански.

                После вечерње молитве и бесједе Његовог Преосвештенства, у којој је истакао радост Васкрсења Лазаревог и суштину Уласка Господа у Јерусалим, Владика је осветио врбове гранчице и цвијеће са звончићима и заједно са свештенством и народом кренуо у литију Модричом. Звона су звонила и пјевао се  тропар: „ Увјеравајући нас прије Твог страдања у опште Васкрсење, из мртвих си подигао Лазара Христе Боже. Због тога и ми као дјеца носећи знаке побједе Теби побједитељу смрти кличемо:  Осана на висинама, нека је благословен Онај који долази у име Господње!“

                Литија је прошла централним дијелом града, од цркве Успења Пресвете Богородице, видовданском улицом поред школе Свети Сава, као и улицама: Доситеја Обрадовоћа, Гаврила Принципа и Светосавском. Владика Хризостом благосиљао је народ и пожелио напредак свим житељима града и околних мјеста, а сви су радосно поздрављали овај несвакидашњи велељепни догађај и уз благодарност Богу, задовољство и радост  отишли својим домовима.

Како је то данас изгледало у Модричи, погледајте у фото албуму…

Обавјештење за јавност поводом Пливања за Часни крст 2017. године

Дана, 14. јануара 2017. године, одржан је састанак између Ронилачког клуба „Видра“ из Модриче и Светосавске омладинске заједнице Модрича поводом пливања за Часни крст 2017. Одлучено је, на основу свих чињеница, с обзиром на временске услове и залеђену ријеку Босну која носи санте леда великом брзином, да се пливање на сам дан Богојављења одгоди, а такође, и временка прогноза за наредне дане није обећавајућа.

Црквена општина Модрича

Епископ франкфуртски и све Њемачке Господин Г. СЕРГИЈЕ у Модричи

cof

Вољом Божјом и благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Г. Хризостома, Његово Преосвештенство Епископ франкфуртски и све Њемачке Гоподин Г. Сергије, на Малу Госпојину 21. 09. 2016. године, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Модричи. Саслуживали су архијерејски замјеник и намјесник модричко-градачачки протојереј-ставрофор Јово Лакић, парох прве шамачке парохије, протојереј-ставрофор Перо Танацковић, парох друге парохије модричке, епархијски ђакон Богдан Стјепановић и новорукоположени ђакон Милорад Марјановић из Модриче, клирик Епархије франкфуртске.

У својој бесједи Епископ Сергије нагласио је велики значај Празника Рођења Пресвете Богородице. Уз ријечи, да је кроз жену Еву ушао гријех у овај свијет али опет, кроз жену Дјеву Богородицу дошло је спасење цјелом човјечанству. Својим примјером послушања Дјева Марија, је примила на себе спасоносни крст цјелог човјечанства, у ријечима: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Божијој“.

Епископ Сергије се захвалио своме домаћину и духовном оцу Епископу Хризостому, на указаној части и благослову да принесе бескрвну жртву на овај велики дан у модричком храму. По завршеном рукоположењу у узвишени ђаконски чин нашег брата Милорада из Модриче, Епископ Сергије је нагласио колико је велики значај ђаконског служења.

Поздрављајући све парохијане модричких парохија у име цјеле своје Епархије, Епископ се захвалио на указаном гостопримству модричанима.

старјешина храма

јереј Горан Пањков