ЉЕТОПИС из 1936. године

Љетопис парохије модричке из 1936. године

%d0%bc%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0-%d0%be%d1%80%d0%b3%d0%b8%d0%bd%d0%b0%d0%bb-%d1%99%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%bf%d0%b8%d1%81-1936-%d1%81%d1%82%d1%80-1

Као насеље, Модрича је врло стара и била је насељено мјесто у доба босанске самосталности. Она се спомиње и пре Добора града, који је грађен око 1387-1388. г. Први помен Модриче јест у повељи босанског бана Степана, којом он и брат му Владислав негде иза 1323. год. награђују кнеза Гргура Стипановића, дајући му у вечну власт у тадашњој области Усори, гдје се и Модрича спомиње (Модрича по Др. М. С. Филиповићу).

Православно становништво почело се је досељавати у Модричу крајем 18. столећа. То су биле највише фамилије цинцарског порекла, које су опазиле, да је Модрича подеснија за развитак трговине, него ли Бијела, Зовик и Трамашница, гдје су се биле настаниле.

После Омер паше (1850. г.) православни Срби помињу да слободније дишу и почну зидати нову цркву (1855. г.). Дотле су имали стару цркву од шепера , која је била у непосредној близини те нове цркве. Та стара црква била је и после, када је нова црква прослужила (1858. г.)

Та стара црква, која је била под брдом, срушена је, јер је била трошна негдје око 1879. г. , те се је стара трапеза оградила оградом. После, када се је подигла данашња црква на главном путу, пренешена је та стара трапеза и метнута под нову трапезу у данашњој цркви.

Црква, која је била подигнута и посвећена 1857. г. , била је сва од тесаног камена, те пошто тадашњи мајстори нису били какви архитекти, нису знали ни везати зидове, те је на цркви, усљед земљотреса а и воде, која је под олтаром навирала, препукао и један шлис , који је био једини у цркви, раскинуо се и пао доле у цркву и тако је црква била онеспособљена, да се и даље у њој служи.

То је било 27. Децембра 1892. г. Иза тога неко се вријеме чинила јутрења у српској школи, која је била у непосредној близини цркве, док Модричани нису подигли 1894. г. једну капелицу на старом мјесту над старом трапезом. Та је капелица служила до 23. Септембра 1921. г. , када је нова црква – на главном путу – прослужила и трапеза из те капелице пренешена.

Много муке и преписке је било, док су се Модричани сложили, да се данашња нова црква пренесе и прави на главном друму. Читаве 22 године водиле се препирка око тога: гдје да се прави нова црква или на старом мјесту – за што је била огромна већина или да се пренесе на главни друм усред вароши, за што је била само 3-4 домаћина, међу којима је био и данашњи протојереј Стеван Ђ. Поповић, парох модрички.

Пресудом  Црквеног суда и Епархијског Управног и Просвјетног Савјета у Тузли, који су и нарочиту комисију послали у Модричу на увиђај, решено је, да се нова црква има подигнути усред мјеста и на видном мјесту и то на земљишту, кога је поклонила честита старица Ђука Драгићевић и њезин син Тривко Драгићевић, пушкар из Београда.

Такво је то питање ликвидирано једва једанпут и одмах се приступило рушењу зидова старе цркве и преношењем камења на ново мјесто.

Полагање темеља новој цркви одређено је било 15. Јуна 1914. г. На Видовдан. Тада је била уприличена велика свечаност и сплет соколских друштава околних села. Од Високопреосвећеног Госп. Архијереја одређен је био високопречасни протојереј и члан Црквеног суда у Тузли госп. Петар Н. Јовановић, да освети темељ нове цркве. Када се је свршило полагање темеља и свечаност отпочела – стигао је глас, да је у Сарајеву погинуо аустро-угарски престолонаследник Фердинанд и његова жена. Жандари су свијет разјурили и све се је разбејжало кућама без обзира и тако је та свечаност покварена.

Црква се градила а топови су на Дрини пуцали, јер је свјетски рат био отпочео. Црква је дозидана до прозора и тада је рад прекинут, јер су сви мајстори морали ићи у војску па и сам неимар Мика Милинковић (од Сребренице). Када је рат свршен исти неимар Мика дошао је и цркву доградио, која је освећена 21. септембра 1921. Године и посвећена је Успенију св. Богородице. Осветио ју је Високопреосвештени Митрополит дабро-босански Г. г. Петар Зимоњић.

Од свештенства, који су служили Модричу, колико се зна – био је прво неки поп Тодор Селак. Иза њега (1851. г.) Ђорђо учитељ – калуђер, који је био у исто вријеме и парох. После њега био је и учитељ и свештеник (1852-1853) поп Петко Јагодић. Године 1855. Спомиње се, као свештеник неки Ђорђе Поповић, који је први почео матице писати. Од године 1863-64. спомиње се поп Симо Кукавица, који је био и учитељ и свештеник.

После њега дошао је син попа Ђорђа Поповића, Самуило Поповић, за кога кажу, да је и богословију учио. После његове смрти – неколико мјесеци био је свештеник у Модричи Миливоје Сторевић, београдски богослов. Године 1878. у марту дошао је за свештеника из Мајевца, из чувене свештеничке породице, свештеник Ђорђија Поповић (брат данашњег Високопреосвештеног Митрополита бањалучког Василија) и служио је до 13. Фебруара 1893. г. , кога је дана и умро. Неколико мјесеци парохију је послуживао Јован Ковачевић, који је био до децембра 1897. г. и тада је за свештеника дошао син пок. Ђорђија Поповића данашњи протојереј Стеван Ђ. Поповић, рељевски богослов, који и данас служи ову парохију.

Прије 40 година била је модричка парохија са 170 домова и преко 600 душа а данас (1930.) броји 89 домова са нешто преко 300 душа. Узрок опадању православног становништва јест, што се исељава и тражи уноснијег посла, а са друге стране Срби православне вјере одају се науци, но са свршеним студијама одлазе на одређена мјесна службовања.

Како се наш православни народ због тога исељава, тако из истих разлога нико се не насељава у Модричу, јер Модрича је као трговачко мјесто и малено и непрометно, те онај ко тражи већег посла и зараде, тај тражи већа и прометнија мјеста.

Цркву, општину и парохију модричку посјетио је Високопреосвештени Епископ зворничко-тузлански Г. г. Нектарије, ………. ………… …………. 14. Септембра 1929. Год. , када је и остале општине и парохије у протопрезвиерату градачачком – посјетио. Том приликом је Његово Високопреосвештенство осветило и нови иконостас у новој срп. православној цркви у Модричи.

Вриједно је споменути, да је постојала у Модричи од прошлог вјека српска конфесионална школа и то по причању старих људи, прва школа створена је 1875. г. међутим из „облигације“, која је нађена у старим списима дознаје се, да је прва школа отворена 1841. године, у којој се облигацији вели, да се је учитељ Христо Марковић погодио са мјештанима, кметовима годишње по 500 ………. .

Од оно доба па до почетка свјетског рата дата је непрекидно школа радила. Измјенило се неколико десетина учитеља што свештенства – учитеља, што само учитеља.

Пошто је Модрича стара варош и парохија самостална одвајкада – вриједно би било , да мјеродавач фактори ову парохију, која данас броји 90 домова, повећају са блиским селима, јер је ово мјесто то заслужило, када је могло чак 90 домова подржавати увијек српску конфесионалну школу у сазидати овако лијепу цркву данашњу, за што су се од а-у. власти за вријеме свјетског рата ……… .

Сви остали подаци о Модричи налазе се у књизи „ Модрича“ од Др. Миленка С. Филиповића, доцента универзитета у Скопљу, коју овом Љетопису прилажем.

 

Стеван Ђ. Поповић

К броју: 89./36.                                                                                  протојереј

 

%d0%bc%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0-%d0%be%d1%80%d0%b3%d0%b8%d0%bd%d0%b0%d0%bb-%d1%99%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%bf%d0%b8%d1%81-1936-%d1%81%d1%82%d1%80-1 %d0%bc%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0-%d0%be%d1%80%d0%b3%d0%b8%d0%bd%d0%b0%d0%bb-%d1%99%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%bf%d0%b8%d1%81-1936-%d1%81%d1%82%d1%80-2 %d0%bc%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0-%d0%be%d1%80%d0%b3%d0%b8%d0%bd%d0%b0%d0%bb-%d1%99%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%bf%d0%b8%d1%81-1936-%d1%81%d1%82%d1%80-3 %d0%bc%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0-%d0%be%d1%80%d0%b3%d0%b8%d0%bd%d0%b0%d0%bb-%d1%99%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%bf%d0%b8%d1%81-1936-%d1%81%d1%82%d1%80-4

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements